Šta je kopirajting?
Mnogi ljudi mešaju copywriting i copyright. Copyright je zaštita autorskih prava i to nema veze sa copywriting-om.
Copywriting (kopirajting) je, prosto rečeno, veština pisanja koje ima za cilj da kod čitaoca proizvede željenu reakciju.
Možemo želeti da čitalac klikne, “udari lajk”, komentariše, zaprati, subscribe-uje se, registruje se ili nešto kupi.
Pošto 98% pisanog teksta ima za cilj da kod čitaoca proizvede neku reakciju i natera ga da preduzme nešto, možemo reći da je, u širem smislu, sve kopirajting.
Ne bi bila prevelika greška reći to jer se reč “kopirajting” u najširem smislu koristi da opiše bilo kakvo pisanje. Kopirajting se u širem smislu odnosi na pisanje e-knjiga, mejlova, blog objava, objava za društvene mreže pa sve do članaka u novinama.
U užem smislu, kopirajting se odnosi na marketinško, odnosno prodajno, pisanje.
U to ulazi pisanje video reklama, prodajnih stranica, reklama za društvene mreže (face, insta, linkedin, youtube, itd.)
Pisanje koje ima za cilj direktnu prodaju (putem teksta) naziva se direct response copywriting.
Drugi termin za isto to je conversion copywriting.
Postoji i branding kopirajting koji nema za cilj direktnu prodaju već smo popularizuje brend.
Te podele su manje-više nebitne.
Treba razlikovati kopirajting od pisanja sadržaja (content writing-a)
E, sad, oko ovoga se lome koplja.
Razlika između copywriting-a i content writing-a nije jasna mnogim marketarima.
Pisanje sadržaja je u širem smislu baš ono što reč kaže. Sve što negde pročitaš jeste neki sadržaj. Tako je i ta reklama koju je napisao kopirajter zapravo content (sadržaj).
S druge strane svaki content nešto prodaje i nešto valja. Po toj logici je i svaki content writer isto što i kopirajter.
U užem smislu, pisanje sadržaja se odnosi na e-knjige, blog objave, sadržaje za veb sajtove.
To su oni tekstovi koji te edukuju (poput ovog teksta).
S druge strane, kopirajting je pisanje prodajnih stranica i reklama. Iako te kopirajting takođe može edukovati, kopirajter ima za cilj i da te “natera” na akciju.
S tim u vezi, negde u tekstu kopirajtera ćeš naići na čuveni CTA (call to action) odnosno poziv na akciju poput: “zaprati, lajkuj, reci nam u komentaru šta misliš, subscribe ili dodaj u korpu.”
Da pojednostavimo, kopirajter će ti uvek negde u tekstu (najčešće na kraju) reći šta želi da uradiš. Pozvaće te da zapratiš, lajkuješ, komentarišeš, kupiš itd. Kopirajting se dakle prevashodno odnosi na reklame i prodajne tekstove.
Content writing je sve ostalo poput blog postova, e-knjiga, veb članaka itd.
Gde se koristi kopirajting?
Bolje pitaj “gde se ne koristi.”
Sve što pročitaš na internetu, neko je napisao. Dobri tekstovi privlače više publike i bolje rangiraju tekst na Guglu.
Zašto je to bitno?
Pa što bolje rangiraš sajt na Guglu, to će bolje taj sajt moći da naplati reklame koje su na njemu.
Uz to, više ljudi će ga videti i onda ćeš moći putem tog sajta da prodaješ i neke proizvode.
O tome ćemo pričati drugi put…
Za sad je bitno da skontaš da je sav verbalni sadržaj na internetu napisao kopirajter ili content writer.
Rekli smo da svaki sadržaj nešto prodaje, pa makar i sam sebe.
Ozbiljno, ako ti neko ništa ne prodaje, a priča ti nešto… onda ti valja maglu.
Drugim rečima prodaje ti ideje. Prodaje ti priču.
Kad kupiš priču, kupiš i propratne rekvizite.
Na svetu još uvek nije izmišljeno bolje prodajno oruđe od priče, ali i o tome ćemo pričati kasnije.
Za sada je bitno da zapamtiš da je skoro svaki sadržaj na internetu zapravo neki vid kopirajtinga.
Kao što smo rekli, kopirajting je prodajno pisanje, a sve na ovom svetu je neki vid prodaje ili trampe.
U našoj civilizaciji, dobar deo razmene je verbalno posredovan, bilo da su u pitanju pregovori, razgovori, dogovori, ubeđivanja, prodaja, zavođenje ili nešto slično.
Svaki vid komunikacije jeste razmena informacije.
Gde god je prisutna razmena, tu i prodaja vreba iza ćoška.
Gde god je prisutna prodaja, tu je kopirajting.
Da pojednostavimo, gde god ljudi o nečemu pričaju, neko nekoga u nešto pokušava da ubedi.
Kopirajting je veština ubeđivanja putem teksta koji se najčešće objavljuje online.
Šta treba da zna kopirajter?
Treba da je vešt sa rečima. To ne znači da treba da govori kao “pokondirena tikva” i da palamudi tako da ga niko ne razume.
Kopirajter mora da ume da privuče i održi pažnju, a da bi to mogao, mora da bude lako razumljiv.
Danas se živi brzo i čitaoci nemaju ni vremena ni strpljenja za palamuđevinu.
Mora se pisati jasno, glasno i bez zavlačenja.
Poenta svakog tvog reda jeste da čitalac želi da pročita sledeći red.
A kako to postižeš? Tako što poučavaš i zabavljaš čitaoca u isto vreme.
Kad kažem “poučavaš”, ne mislim da soliš pamet. Poučavanje znači da deliš informacije koje će čitalac moći da upotrebi za svoje dobro.
To se u marketingu zove “value” (vrednost).
Ljudi najčešće polaze od sopstvenog interesa i pitaju se “Pa šta? Šta imam ja od toga? Zašto je to bitno za mene?”
Kopirajter mora da preduhitri ta pitanja i da ponudi čitaocu nešto vredno u zamenu za čitaočevo vreme i pažnju.
Međutim, ekran brzo umara oči. Ako tekst ne zabavlja usput, on onda nije dovoljno upečatljiv.
Ne može se samo tretirati čitaočev um. Moraš se pozabaviti i njegovim emocijama.
Mnogi stručnjaci tvrde da su upravo emocije ono što pokreće ljude na akciju, a da razum samo opravdava tu akciju pošto smo je već načinili.
Pa šta onda treba da zna jedan kopirajter?
Treba da je vešt sa rečima, da zna da govori i piše… međutim, da bi to znao, mora da ume da razmišlja. Mora da razume psihologiju čitaoca (potrošača) i mora da razume osnovne principe marketinga.
Sva ova znanja, kopirajter mora da ima u malom prstu, a to će reći da ne filozofira u prazno nego da to znanje ume da primeni.
Štono kažu: “Ako ne umeš da objasniš detetu od 7 godina tako da te potpuno razume, ti onda ni sam ne razumeš to.”
E, kopirajter mora da zna kako da objasni ponaški… tako da ga svako razume i da svako “klikne” sa onim što kopirajter priča.
Zato književnici, pisci, filozofi i psiholozi često nisu dobri kopirajteri. Svi ti knjiški ljudi mnogo palamude…
Međutim, ako se obuzdaju u tome, oni mogu biti sjajni kopirajteri.
Među najboljim kopirajterima ima i “ljudi od pera”, ali i ljudi su ulice… to upravo zato što su ljudi s ulice, što bi rekli reperi, true.
Prosto ko pasulj. Ako hoćeš da dopreš do čitaoca, moraš biti true. Međutim, proste stvari su najteže za usvojiti.
Pored svega što sam naveo, kopirajteri moraju da znaju i prodajne tehnike odnosno “tehnike ubeđivanja”, ali o tome ćemo pričati u nekom drugom tekstu.
Gde rade kopirajteri?
Gde ne rade…
Najviše ih ima u marketinškim agencijama, ali ih ima i u IT kompanijama, startapovima, e-prodavnicama itd.
Kopirajteri rade i za velike brendove kao što su Koka Kola, Pepsi, Carlsberg, Apple, Tesla, Nike itd. Ima ih puno i među frilenserima. Tako sam i ja počeo.
Kopirajter je taj koji kreira brend i odlučuje kako će brend komunicirati sa publikom. Naravno, u tome mu pomaže dizajner, ali zapamtite ovo:
Brend može komunicirati čak i bez dizajna, ali bez teksta ne može.
Koliko zarađuju kopirajteri?
Zarada kopirajtera se iz nekog bezveznog razloga čuva kao vojna tajna.
Ovo je možda jedini tekst koji će vam direktno i bez zavlačenja odgovoriti na pitanje koliko zarađuju kopirajteri.
Ako ne naplaćuju po projektu već po broju reči, kopirajteri uzimaju od $0.03 do $1 po svakoj reči koju napišu.
Ima ih i koji uzimaju mnogo više, ali oni naplaćuju po projektima i to je malo komplikovanija šema koju ćemo razraditi u nekom drugom tekstu.
Neke najniže cene na našem tržištu počinju od $30 na 1000 reči.
* Računam u dolarima jer kopirajteri mnogo više posla imaju na engleskom jeziku i češće naplaćuju na stranom tržištu.
U zavisnosti od toga šta se piše, satnica kopirajtera može biti od $20 do $100 dolara na sat.
Ne znam koliko naplaćuje prosečan kopirajter jer sve zavisi od toga koliko dobro ume da (se) proda.
Srpske kompanije će kopirajtera platiti između 800e i 1500e mesečno u proseku.
Takođe, srpske kompanije najčešće unajmljuju content writer-e, čak i kada u oglasu stoji da traže kopirajtera. To rade jer ne znaju razliku između ova dva.
Caka je u sledećem:
Ako ste dobar kopirajter, često ćete moći da ponudite mnogo više od pukog pisanja tekstića za vašeg poslodavca… tako ćete moći napredovati i do šefa prodaje ili šefa marketinga.
Kopirajter uvek može da piše i content, ali ne može svaki content-ovac pisati i copy (proadajni tekst). Copywriting podrazumeva poznavanje određenih tehnika ubeđivanja koje ljudi čuvaju ko zmija noge… zato što se te tehnike masno naplaćuju.
Zaboravio sam da kažem da je prosek mesečne zarade kopirajtera na zapadu između 4000 i 5000 dolara.
Ako umete dobro da pišete na engleskom jeziku, vi bez problema možete raditi i za stranu platu.
Uzgred, budi rečeno, postoje i kopirajteri koji zarađuju po više desetina hiljada dolara mesečno, ali oni su top liga.
O tome hoćete li biti ta liga ili ne, ne odlučuje samo to koliko dobro pišete i koliko znate o kopirajtingu. Bitno je i to kakav vam je marketing, imate li veze, za koga pišete itd.
Iskreno govoreći, ima mnogo kopirajtera koji pišu 3x slabije od mene, a zarađuju 3x više samo zato što su se cimali po društvenim mrežama, lickali svoj portfolio, pravili sajtove i jurili oglase za posao.
Mene je mrzelo da to radim pa zarađujem manje od nekih kopirajtera koji slabije pišu od mene.
Zašto se zove kopirajting (copy+writing)?
Reč writing je jasna, ali copy stvara zabunu.
Starije generacije kopirajtera su pisale reklame i oglase u doba pre interneta. Bilo da su se te reklame štampale u novinama ili da su ih kopirajteri štampali lično pa slali poštom na adrese, ni su prvo morali jednu reklamu iskopirati u više primeraka.
Ima i drugi razlog zašto se zove copy.
Copywriting nije puko pisanje kreativnih slogančića već analitički proces koji podrazumeva stratešku primenu tehnika ubeđivanja. Postoje forme i obrazci primene ovih tehnika. Postoje pravila koja se primenjuju kao zahvati u borilačkim veštinama.
Reprezentativni tekstovi koji sjajno pokazuju kako se ova pravila primenjuju, često se kopiraju.
Kad kažem da se kopiraju, ne mislim na prepisivanje od reči do reči, ali ako već znaš da je neka reklama zaradila grdan novac… zašto bi izmišljao toplu vodu?
Malo uzmeš i prepraviš istu reklamu, pustiš je u promet i gledaš kako kaplje lova.
Dobri kopirajteri imaju čitave zalihe ovih provereno dobrih reklama i primenjuju tehnike koje su primenjvane u tim reklamama. Biblioteke takvih reklama, oglasa, pisama, tekstova itd., zovu se swipe biblioteke.
Toliko za sad
Napisao sam ovaj tekst stihijski. Sigurno ću mu se vraćati kako bih ga uredio i dodao šta god da mi je promaklo ovom prilikom.
Takođe, možeš da očekuješ još poučnih tekstova koji će te uputiti u tajne kopirajtinga i digitalnog marketinga.
Subscribe-uj se ovde kako bi dobio obaveštenja o objavama na ovom sajtu.
Ne brini, neće biti spam-a. Jedva da imam vremena da ovde nešto napišem.
Ovde možeš ostaviti svoj email kako bih mogao da ti javim kada nešto objavim.